Qiushe sa belim mesom

Ovo je kombinacija dva recepta. Već odomaćena i prihvaćena od strane mladjeg dela porodice, koji je inače zahtevniji i kritičniji. Kako šetajući papir ima velike šanse da se zagubi – vreme je za skladištenje na najsigurnije mesto gde ću ga uvek naći.

Testo:

400 gr brašna+1 kašika

pola kvasca

kašika šećera

kašičica soli

nešto manje od dcl ulja

2 dl tople vode

jaje za premazivanje.

U toplu vodu staviti kašiku brašna, kvasac i kašiku šećera. Kad kvasac nadodje, u sredinu prosejanog brašna sipati ulje, vodu sa kvascem, i po obodu brašna so. Sve zamesiti i ostaviti oko 20 min da testo nadodje.

Za to vreme pripremiti fil – punjenje.

Potrebno

jedno belo meso (oko 400 gr)

3 jaja

200 ml pavlake za kuvanje

so, biber – po želji i ukusu

pola kašičice slatke mlevene paprike

peršun

100 gr tvrdog sira ( narendanog)

pola glavice luka.

Luk sitno iseckati i staviti da se proprži na par kašika maslinovog ulja. Dok se luk prži belo meso iseckati na sitne kockice i dodati u luk i malo propržiti.

U posebnoj posudi umutiti jaja, dodati pavlaku za kuvanje, so, biber, mlevenu papriku, peršun i rendani sir.

Proprženu piletinu skinuti sa vatre.

Testo razvući na pobrašnjenoj podlozi i staviti u okruglu tepsiju tako da  testo pokrije ivice tepsije, i malo po dnu izbockati viljuškom. U piletinu dodati smesu iz činije, dobro izmešati i sipati preko testa u tepsiju. Testo koje je preko ivice iseći jedno 5 cm prema sredini i preklapati preko nadeva.

Premazati umućenim jajetom i peći na 200 stepeni oko 30 minuta.

Gotovo izgleda ovako:

Kolač „madjarica“

Moj omiljeni kolač. Kod nas, u ovim našim bačkim krajevima, iz bogtepita kog razloga, znan kao „madjarica“.

Nezaobilazan na slavama, ali sečen na tako minijaturne kockice da vas tuga obuzme. Najneuspeliju varijantu ovog kolača, jela sam u jednom selu nadomak N.Sada. Tamo sam imala puno rodbine, i u davnim osnovnoškolskim danima to je bila destinacija gde sam provodila i po mesec dana. I uživala u igri a bogami i u  jelima koje su baba i tetke pripremale – palenta, ljevača, pite i to kakve pite-krompiruše, zeljanice, sirnice.

Ali madjarica, tuga jedna.

Nikako nisam mogla da razumem kako kore za pitu razvuku na debljinu od pola milimetra, ma da je staviš preko knjige – sve možeš pročitati 🙂 , a kore za madjaricu naprave debljine 1,5 cm pa je tanko premažu pudingom ( i to najčešće nekim rozim – jagode, maline) tek da se kore slepe. I to puta tri. Čudo razloga sam morala da smišljam samo da je ne jedem u količini, u kojoj su one smatrale da je to poželjno i potrebno. A po povratku kući – još s vrata sam od mame tražila da mi napravi „njenu“ madjaricu.

Nešto kasnije kad sam počela sa eksperimentisanjem na polju kuvanja i kuhinje, u svoju prvu svesku-kuvaricu sam prepisala njen recept i godinama je pravila tako. Nakon višedecenijske (zlo)upotrebe gore pomenute sveske, recepti, inače pisani penkalom, su već toliko izbledeli da neke stavke prepoznajem po sećanju, te sam neke recepte malko modernizovala – prepisala ih na kompjuter. kao sigurnije mesto ( dok ne rikne hard).

Ali mojoj ćerki, podmladku mom, je i takva madjarica imala podebele kore i malo fila, te sam počela da pečem više tanjih kora i povećala fil za 50%.

i konačno recept – da ga nadjem kad god poželim da napravim moj OMILJENI kolač.

Testo za kore:

450 gr mekog brašna

100 gr margarina

1 jaje

100 gr šećera

1 prašak za pecivo

sve izmešati i dodati mleka po potrebi da se dobije glatko testo ( kako u mojoj sveščici piše – ni pretvrdo ni premekano).

Podeliti na 6 delova i razviti 6 kora veličine srednjeg pleha za rernu (40x30cm). Peći u zagrejanoj rerni na 170 stepeni dok ne porumene. Kore su tanke i brzo se ispeku.

Fil:

1,5 l mleka ( izdvojiti oko 3 dcl )

200 gr šećera

12 kašika brašna (oštrog)

3 kašike kakaa

2 kašike nutele

150 gr margarina

Staviti mleko da uzavri. U činiji izmešati brašno, šećr i kakao i razmutiti sa izdvojenim mlekom.. Kad mleko provri sipati smesu neprekidno mešajući da se ne stvore grudvice. Kad je fil gotov skinuti sa vatre, dodati nutelu, dobro izmešati i odmah dodati i margarin i mešati dok se ne otopi a fil lepo ne ujednači.

Kore isfilovati toplim filom i odozgo preliti glazurom napravljenom od otopljene čokolade ( 100 gr).

Najbolje je da kolač prenoći kako bi kore omekšale i lepo se sekle da ne pucaju.

nisam baš lepo, jednako rasporedila fil 😦

 ali mi to nije smetalo da uživam u jelu :).

Karton, vunica i heklica

Mala pauza od pletenja korpica.

Posvećena heklanju. Ne znam da heklam. davno, davno baba je pokušala da me nauči ali je brzo odustala zbog moje levorukosti. Nikako nije mogla da se navikne da gleda kako držim heklicu u levoj ruci. Ja sam proglašena nepodobnom za hekleraj ili hekleraj za mene, svejedno, i to je trajalo do prošle nedelje. Pronašla sam na youtube-u tutoriale za heklanje i to za ovakve nepodobne levoruke i počela sa učenjem.

Ovo je moj prvenac. Futrola za mobilni – od malo kartona, pamuka i heklice.

Od kartona sam isekla oblik:

.

Zalepila stranice selotejpom,

i počela da heklam prema kartonskom kalupu.

Grešaka ima. Ali nije strašno.

Kada sam oplela u visini kalupa, stavila sam unutra da dobijem čvrstinu futrole.

Posebno sam isheklala deo za zatvaranje, i prišila ga za futrolu, kao i šareno dugmence.

Dok ne naučim bolje, malo kasnije – poslužiće.

Pošto sam se malo odmorila, sada mi samo preostaje da se zabarakadiram i zaključam u sobi, i da je zvučno izolujem da ne čujem dozivanja ukućana, i dam se na rolanje i pletenje sestre bliznakinje one sanduk kutije iz prethodnog posta.

 

Velika sanduk kutija od papirnih rolnica

Ovih dana me svašta nešto snašlo. Posećivala sam malo doktora, malo zubara….kućanisala, plela rolnice, farbala ih i pravila jednu baš-baš veliku sanduk kutiju. Pošto sam htela da dobijem boju kartona, (onu svetliju boju pruća) izmešala sam braon boju za beton, oker i belu u jednakim razmerama i dobila boju neskafe.

Za dno sam napravila šemu na kartonu.

Postavila rolnice i počela da pletem sa dve rolnice. Na razdaljini od 3cm sam ostavljala i rolnice sa strane za osnovu.

 

Plela sam nešto uže od nacrtane šeme, a potom sam plela oko svih rolnica skroz okolo još jedno 6 redova.

Kad sam oplela dno veličine kutije koja mi je bila model,

postavila sam je na ispleteno dno, uspravila rolnice i oplela ivični red sa tri rolnice.

A potom sam nastavila da pletem sa dve rolnice.

Mada, ako ćemo iskreno to nisu bile rolnice, nego ROLNE, pošto sam za njihovo motanje koristila celu stranicu časopisa „Lepota i zdravlje“. Ajd što su mi nokti otišli k’vragu i jagodice prstiju su mi bridele po završetku da sam očekivala da će i varnice početi da iskaču.

Kad sam došla do dve trećine predvidjene visine, napravila sam ručkice.

Nekoliko rolnica sam savila na tri mesta,

a potom sam ih umetala u pletenje, spajala uži sa širim krajem i plela redovno preko nje.

Kad sam oplela čitav red i postavila i drugu rolnicu na isti način ( i oplela njeko nje),  rolnicom (koju sam malo izlomila) sam plela oko njih na sledeći način:

Dok nisam celu oplela.

Tako sam napravila ručke sa obe strane.

Pošto sam želela da napravim kutiju u obliku sanduka, a nisam htela da pravim klasičan poklopac, morala sam da smislim kako će se zatvarati sa prednje strane.

Uzela sam dve rolnice koje sam po sredini savila oko cevi prečnika 3 cm, a krajeve sam namazala lepkom i urolala. Kao što je prikazano na donjoj slici.

Za ove „ključeve“ sam napravila i odgovarajuće držače, i to tako što sam pri pletenju, kada dodjem do željenog mesta jednu rolnicu ( onu donju- koja ide ispod) postavila iza uspravne rolnice osnove, a gornju ovila oko okruglog kalupa i potom nastavila da pletem redovno. Tako sam ponovila 3 puta. Što je po završetku izgledalo ovako:

.

Po završetku, tj kad sam oplela željenu visinu, izvadila sam kutiju i završila pletenje. Završetak sam radila kao na niskoj korpi sa ruckama od upletenog kanapa. Višak rolnica sam isekla i malo učvrstila lepilom.

Izvinjavam se – fali mi malo slika , jer mi se aparat nešto uzjogunio i nije hteo da radi. Tek nakon punjenja baterija i malo maltretiranja opet je postao poslušan.

Završen sanduk sam premazala razblaženim drvofiksom.

Poklopac sam pravila po istoj šemi, s tim što nisam plela sa dve rolnice nego sam taj centralni deo plela sa jednom rolnicom.

sa sve malom šaricom na sredini.

Potom sam plela sa dve rolnice okolo još 7 redova.

Završavala sam jednostavnim završavanjem, tako što sam rolnice skraćivala i umetala u prostor, u  koji sam stavljala malo lepka, do uspravne rolnice.

Gotov poklopac:

Volim da ukrašavam kutije 🙂

Tako sam i ovde odštampala salvetu, drvofiksom je zalepila za tkaninu i preko postavila malo čvršći najlon. Izbušila sam rupice na jednakim razmacima,

i isheklala ivicu.

To sam pričvrstila, tankim predivom kojim sam i heklala, na prednji deo korpice izmedju onih „držača“.

A napravila sam i jedno srculence:

oko kog sam takodje malo heklala i zalepila ga sa unutrašnje strane poklopca.

Poklopac sam kanapom na četiri mesta pričvrstila za kutiju, a takodje i „ključeve“ za prednji deo poklopca.

Sve je izlakirano akrilnim lakom. I sad samo treba da ponovo osposobim prstiće i napravim još jednu ovoliku 😉 sestru bliznakinju.

Njima od Njega | B92 Blog

Njima od Njega | B92 Blog.

slika:  http://www.lajkam.com

Divan tekst Mike Antića koji je prenela Jelica Greganović.

 

Ručke – drugi način

Ovih dana sam počela da pletem jednu veliku kutiju (prvi put sam celu stranu časopisa motala na žicu od bicikla da budu što deblje i čvršće – baš zbog veličine kutije). Dok ona ne bude gotova i spremna za prezentaciju samo ukratko da opišem još jedan od načina pravljenja ručki na kutijama i korpicama.

Rolnicu sam malo izlomila da se lakše savije.

Stavila sam je iza četiri uspravne rolnice (ili kolika već želite da bude ručkica)

U širi kraj sam stavila malo lepka i spojila krajeve umetanjem jednog u drugi.

Redovno oplela red preko rolne.

Kad sam oplela čitav red, iznad postavila još jednu rolnu i spojila kao i prvu.

Zatim sam uzela rolnicu, malo je ispresovala i počela da je obmotavam (cik -cak ) oko ove dve rolnice. Trebalo mi je nekoliko rolnica da opletem celu ručkicu.

Kad sam došla do kraja lepkom pričvrstila rolnicu uz ručkicu.

Ovalna papirna korpica šarenog dna

Još jedna korpica od papirnih rolnica.

Prvo sam ofarbala rolnice u više boja. Za dno. I braon za zidove korpice.

Od braon rolnica sam pripremila rolnice koje će činiti osnovu ovalnog dna. I poredjala po iscrtanoj šemi na kartonu.

Počela sam pletenje od sredine.

I prvo oplela jednu stranu dna menjajući boje nakon dva-tri reda. Sužavajući rolnice osnove kako sam se približavala kraju ovala. Na kraju sam rolnice skratila i zalepila za pletenje.

 

Zatim sam oplela drugu stranu gledajući da šare budu simetrične.

 

Provukla sam braon rolnice oko dna, pola ispod a pola iznad dna.

Potom sam okrenula dno i oplela dva reda.

A potom opet okrenula pletenje i počela da pletem unutrašnji zid oko postavljenog kalupa.

 

Kad sam oplela nešto niže od željene visine, počela sam da pletem i rolnice spoljnjeg zida oko već opletenog unutrašnjeg zida.

Nakon što sam oplela oba zida tako da su bili iste visine,

spojila sam rolnice i plela jedan red oko obe rolnice zajedno.

Potom sam spoljne rolnice isekla do pletenja.

I oplela još dva reda.

Završila sam na način opisan u ovom postu.

 

Korpicu sam premazala razredjenim drvofiksom.

Nakon sušenja premazala vrh korpice sa bronzanom patinom

i prelakirala akrilnim lakom.

Bela papirna korpica sa lila detaljima

Korpica je radjena po istom kalupu kao i jedna od prethodnih.

Dimenzije korpice: prečnik dna 19cm

                                 visina korpice 21 cm

                                prečnik otvora 15 cm.

Osnove korpice su radjene sa lila rolnicama a pletenje sa belim rolnicama.

Dno je radjeno sa 4×2 rolnice, a kasnije je pridodato još 4 rolnice, te sam plela oko 20 rolnica ukupno.

Nakon opletenog dna uspravila sam rolnice oko kalupa.

 

Ivični red je opleten sa tri lila rolnice, a dalje sam radila tj plela belim rolnicama.

(Pletenje ivičnog reda je opisano ovde.  )

Kada sam oplela do visine kalupa,

izvadila sam kalup. Skratila rolnice kojima sam plela i uvukla ih uz uspravne rolnice, stavila malo lepka i pričvrstila štipaljkom.

I na ovaj korpici sam radila zavrsavanje pletenja sa vencicem.

Poklopac sam takodje počela sa lila rolnicama, ovaj put 2×4 rolnice, takodje kasnije dodala još 4 i ukupno dobila 20 rolnica, oko kojih sam plela belim rolnicama.

Kad sam oplela potreban obim, okrenula sam pletenje na drugu stranu i rolnice provukla ispod treće (bele poprečne ) omčice.

Potom sam uspravila rolnice i belim rolnicama plela tri reda oko njih.

Nakon završetka pletenja višak rolnica sam isekla do pletenja i premazala drvofiksom da se rolnice slepe.

Na red su došle ručkice.

Za svaku ručkicu sam uvrnula četiri rolnice, spojila krajeve u krug i sa jednom rolnicom ( prethodno „ispresovanom“) premazanom lepkom, obmotala krajeve.

Tankim kanapom sam ih pričvrstila uz korpicu.

A onda je na red došlo finiširanje.

Korpicu sam još jednom ovlaš prefarbala belom akrilnom bojom. Nakon sušenja celu premazala razredjenim drvofiksom, a potom malo dekupažirala, tako što sam na prednjoj strani korpice zalepila motiv sa salvete.

Na poklopac sam stavila drvenu ručkicu koju sam prvo prefarbala lila, a potom belom bojom. Nakon sušenja sam je išmirglala i šrafićem pričvrstila za poklopac. Takodje sam i njega ukrasila manjim motivivom sa salvete.

Korpica je potom prelakirana akrilnim lakom, i ukrašena malenim srcem sa lila trakom.

Niska korpa sa ručkama od upletenog kanapa

Dimenzije korpe su: prečnik dna 28 cm

                                    prečnik najšireg dela 36 cm

                                    visina korpe 14 cm.

Prvo sam napravila kalup tako što sam  kalup za kolače obmotala sa šest slojeva kartona, svaki sledeći uži od prethodnog.

Dno sam počela sa 4×4 rolnice, i u početku sam plela po dve zajedno.

na trećini opletenog dna sam ih razdvojila i plela oko svake rolnice pojedinačno.

Nakon 2/3 opletenog dna pored svake rolnice sam ubacila po još jednu,

  

tako da sam korpu plela sa 32 rolnice ukupno.

Prvo sam sve rolnice malo savila čašom da se ne lome zbog trbušastog kalupa, a potom sam postavila kalup na dno i uspravila rolnice.

Zbog zaobljenosti kalupa nisam pravila ivični red već sam samo nastavila da pletem.

  

Kada sam oplela i oko zadnjeg sloja kartona, prvo sam izvadila kalup za kolače, a potom i sve slojeve kartona.Još sam malo plela, oko 4-5 cm tako što sam rolnice izvila prema spolja, potom skratila rolnice kojima sam plela i uvukla ih u prostor do prve uspravne rolnice i zalepila drvofiksom.

Rolnice sam završila kao što je opisano u postu Zavrsavanje pletenja sa vencicem!!  ali samo onaj prvi deo, venčić nisam radila.

 

 

 

 

 

 

Tako redom dok na kraju nije ostala samo po jedna rolnica.

Korpu sam okrenula naopako, ispod svake rolnice uz pletenje sipala malo lepka – drvofiksa,

i nakon izvesnog vremena isekla višak rolnica uz pletenje.

Korpu sam premazala razblaženim drvofiksom i dok se sušila isekla tri parčeta kanapa – za ručke. Premazala ih lepkom (Moment classic) i uvrnula. Kad se lepak osušio, prefarbala sam kanap belom akrilnom bojom.

kanap sam obavila oko korpe ostavljajući deo za ručke, i sve pričvrstila tankom špagom oko kanapa i rolnica.

Isekla sam parče materijala na koji sam zalepila deo salvete i to sam zalepila na korpu.

Korpa je prelakirana akrilnim lakom u dva sloja. I pošto sam odlučila da počnem sa prodajom – čeka kupca.

Papirna korpica sa visećim ručkicama

Još od kad sam videla na Pinterestu sličnu korpicu imam želju da je napravim. I evo moja korpica je konačno ugledala svetlost dana.

Pripremila sam hrpu rolnica 🙂 (baš sam bila vredna).

Pošto ja volim da radim sa kalupima,  morala sam da pripremim kalup za pletenje. Poslužila mi je saksija koju sam obrnula i po njoj „skrojila“ karton. Potom sam izvadila saksiju i zalepila dno. Kalup je bio spreman.

Dno sam počela da radim sa 5 x 5 rolnica.

Po završetku dna, rolnice kojima sam plela sam uvukla u pletenje da se ne vide. I isekla višak.

   

Postavila kalup. Podigla rolnice kao na slici-

i potom odradila ivični red sa tri rolnice.

I potom plela sa dve rolnice.

 

Po završetku pletenja rolnice kojima sam plela sam skratila i lepkom učvrstila uz uspravne rolnice.

Izavršila kao na slici:

(objašnjeno u postu zavrsavanje pletenja sa vencicem!!  )

Napravila sam i ručkice.

Kao i poklopac,

na isti način kao i u postu papirna-korpica-kao-bombonjerica.

Kad sam oplela potrebnu veličinu poklopca, okrenula pletenje i provukla rolnice kroz treću petlju sa kraja ( uz pomoć žice)

 

 

 

(istrošila mi se baterija na aparatu pa nisam mogla da slikam – ali to je taj princip, što bi rekao Balašević – ostalo su tek nijanse!!!)

Isplela sam malu ručkicu.

I postavila na poklopac.

I napravila ukras 🙂 srculence.

U dve rolnice sam uvukla parčad žice, i napravila dva srdašceta – manje i veće i spojila ih pletući jednom rolnicom. A potom ga ofarbala u tamno braon.

Na korpicu parčencetom sundjera blago nanela braon boju i prelakirala.

   
Nakon sušenja ukrasila

i korpica je spremna.

 

Ili čak i bez poklopca.