Transformacija starog ugaonog ormana

Dosad sam se selila 9 puta. Mnogo. Previše. Rastavljala i sastavljala ormane, police, pakovala i raspakivala kofere….Neke stvari otpisivala, nešto dokupljivala, nešto prepravljala.

U ovoj selidbi sam iskoristila stari ugaoni orman iz dečije sobe

Glomazan, ne baš atraktivan. Pomalo u besparici, umesto da ga izbacim odlučila sam da ga preuredim za uzanu, dugačku sobicu koju sam naumila da pretvorim u svoju oazicu mira i ponekad osame.

Prvo najgori deo – šmirglanje. Pa brisanje i sastavljanje.

Prefarbala mešavinom bele akrilne boje i drvofiksom umesto prajmera. Kad se naneti sloj osušio zalepila letvice od stiropora i prefarbala ih u braon, i nanela ukrase koristeći šablone i kit za drvo.

Potom u akrilnu email belu farbu za drvo dodala malo braon i žute i prefarbala orman ( 2x). Kad se osušio išmirglala ivice lajsni i osenčila ukrase od kita.

 

      

Još malo detalja i sobica će biti spremna.

Tegla u mrežici od kanapa

Već par meseci nisam kod kuće. Pa me nešto uhvatila neka nervozica te se uhvatih tegle i kanapa da jednim brzinskim igranjem malo smanjim nadolazeći talas nostalgije. Kad dodjem kući postaviću jedan malo detaljniji post. Zasad samo slikice.

Kad tegla i ja dodjemo kući umesto limuna ubaciću malo peska, koju školjkicu i sveću.

Uskršnja dekoracija

Pre neki dan sam napravila uskršnju dekoraciju.

Kućica je napravljena od četiri istovetna kartona prilepljena jedan na drugi a potom sam na površine nalepila koru od drveta. Gnezdo je ispleteno od grana breze i učvšćeno silikonskim lepkom. Grančice breze su ukrašene veštačkim cvetićima i prilepljene uz kućicu.

Decoupage na gipsanim ramovima

Ovih ledenih dana mi je prosto muka kad moram otići do ledenog potkrovlja da nešto potrażim. Toliko sam ga pretrpala svim i svačim da znam da  mi treba bar četvr sata da pronađem željenu stvar. A na ovoj zimi četvrt sata je čitava večnost.

Tako sam tražeći akrilne boje pronašla tri gipsana rama na koja sam i zaboravila. Kupila sam ih pre par godina na našem lokalnom zimskom vašaru od jednog starijeg gospodina i uz put dobila priču o kreativnoj supruzi koja je to i još štošta radila što iz hobija što kao dopunu skromnih penzija ( što je razlog za 3 kupljena, a ne 1 kako sam prvo planirala). Kupila, uskladištila i zaboravila 😊.

Usput sam, rovareći onako brzinski smrznutih prstiju pronašla i „zlatne čokoladne omote“ koje sam sačuvala zbog “ možda baš zatrebaju “ pa i njih ponela u toplije predela doma svog sa sve bojama, salvetama i četkicama. Na ivice ramova sam odlučila da zalepim foliju od čokolade.

  

Na sredinu rama sam zalepila deo salvete – romantičnu Veneciju. Tri različita motiva a potom na ivice tj foliju (znala sam ja da ću, sem nagomilanih kila, imati još neku korist od jedenja čokolade) sundjerom mestimično nanela braon akrilnu boju koju sam potom skidala salvetom te je folija dobila mat, starinski štih.

 

Prelakirala akrilnim lakom i sad im tražim prikladno mesto.

Malo izvinjenje zbog nekvalitetnih slika – slikano je na brzinu telefonom pri slabijem osvetljenju noću.

 

 

Decoupage na flaši

Malo veżbanja da se ne zaboravi

Dekupaž na flaši

Ruže od krep papira

Eto uskoro nama 8. marta (meni lično najneomiljenojeg praznika – i to je samo moje mišljenje) i malo cveća.

Bele ruže od krep papira. Potrebno malo žice, beli ( ili već koji želite) i zeleni krep papir, par papirnih maramica i lepak.

Beli krep papir iseći na kvadratiće oko10x10 cm, zeleni na duže tračice širine oko 1,5 cm i pravouganike oko 7×4 cm. Po želji mogu i druge dimenzije. Ovo je samo primer.

Uzeti pola papirne maramice (1 sloj) ili obične bele salvete, zgužvati u lopticu i staviti na žicu, potom uzeli drugu polovinu i obmotati oko zgužvane loptice i žice.

   

Zalepiti početak zelene tračice za maramicu (ispod „glave“) obmotati 2 puta da je učverstimo i potom obmotati celu žičicu.

Bele kvadratiće preklopiti na 1/3 i uviti malo krajeve sa žicom da se malo savije.

   

Postaviti obmotanu žicu na kvadrat i uviti, a potom to ponoviti još nekoliko puta da nam se formira ružica sa više latica.

 

 

Par zelenih pravougaonika uviti i ostaviti sa strane, trebaće nam za finiš.

 

Par pravougaonika oviti oko kraćih parčića žice (malo učvrstiti lepkom) i zalepiti na isečen listić a potom malo prstima uviti krajeve.Ostaviti malo žice van listića,kako bismo ga lakše ovili oko „grančice“.

Za kraj oko „ruže“ rasporediti četiri uvijena zelena štapića (onih bez žice) i sa novom zelenom tračicom (uz malo lepka) oviti oko latica i potom prema dole uz dodatak listića.

I ruža je gotova.

Probajte, Ja sam se lepo izigrala i uživala. Prave su bolje, ali zimi ove duže traju 🙂

 

 

 

 

 

Korpica za voće – sa postoljem, od papirnih rolnica

Dugo se nisam zabavljala sa rolnicama. I predugo, kad malo bolje razmislim. Otkad sam našla posao, pre 7 meseci, nisam se pošteno ni naspavala a kamoli igrala i zabavljala za svoju dušu. U jednom momentu sam pomislila kako sam sve zaboravila.

Pošto baš nisam imala vremena za rolanje i bojenje rolnica, prikupila sam sve one koje su mi preostale nakon ranijih radova, a bilo mi žao da ih bacim (znate kad vam onaj mali glasić šapuće u uvo – Zatrebaće). Sad kad je gotovo moram priznati da rezultat baš i nije sjajan ali sam malo sebi dala oduška ( ponovo na uštrb spavanja ), i moram vam reći da je pletenje korpica poput vožnje bicikla – ne zaboravlja se baš tako lako.

Uzela sam 2 x 6 rolnica i položila ih jedne preko drugih

potom sa jednom rolnicom plela preko svih 6 odjednom.

 

Nakon tri kruga, razdvojila po dve rolnice i plela oko njih još tri kruga, a potom dodala još

jednu rolnica i počela da pletem sa dve rolnice. U naredna dva kruga oko dve rolnice zajedno, a potom ih razdvojila i plela pojedinačno oko svake. Uz povremeno umetanje rolnica druge boje ( bez posebnog reda, iskreno i slaganja).

Nakon nekih 10tak redova uz svaku uspravnu rolnicu sam žicom malo napravila mesta, sipala kap drvofiksa i ubacila po još jednu rolnicu.

Oplela sam još pet redova pletući oko obe rolnice zajedno, a potom sam po jednu rolnicu podigla i obuhvatila gumicom da mi ne  smetaju ( podignute rolnice su bile predviđene za postolje korpice) te nastavila pletenje dna činije  još nekih 6 cm.

 

Kad sam oplela dovoljnu površinu vratila sam se onim podignutim rolnicama i počela da pletem postolje.

Prvo sam oplela jedan red sa tri rolnice,

a potom redovno plela sa dve rolnice sledećih 8 cm.

I potom završila tako što sam podignutu rolnicu savijala  ispred prve uspravne a potom iza druge uspravne, i tako svaku redom. Može se videti na slici.

Krajeve rolnica sam sam provukla unutra, skratila i malo pričvrstila drvofiksom.

Potom je došao na red gornji deo činije.

Postavila sam kalup (stari 😦 ), napravila ivični red, tako što sam rolnice savijala ispod prve susedne i podizala uz kalup,

a potom oplela prvi red sa 3 rolnice

 

i posle plela sa dve do željene visine.

Završila kao i kod postolja

provukla rolnice unutra, skratila i zalepila.

premazala sa razređenim drvofiksom i nakon sušenja prelakirala dva puta.

Kod drugog lakiranja dobila i prvu povredu pri pletenju korpica (tako sam zatvorila konzervu sa lepkom da sam pri pokušaju da nožem otvorim poklopac malčice skratila palac – za koji milimetar, ništa strašno, sad momentalno imam šubaricu na palcu)

Znam da nije nešto naročito ali možda nekom pomogne postupak pletenja, a i ja nakon dužeg vremena uradih nešto za svoju dušu, pa se i to valjda računa 🙂

Blogerska leksikon igra

Zahvaljujem Neni 3110, vlasnici divnog bloga Nena i svet oko Nene što me je stavila na svoj spisak blogera za učešće u ovo igri. Lep je osećaj kada vas se neko seti. Davno sam pisala i popunjavala leksikone. Mada su, moram priznato u vreme mog 9 i 10 razreda (kako to sad čudno zvuči :/) bili veoma popularni.

Uz zahvalu i veliko izvinjenje što se nisam ranije uključila u igru – ali kod mene izgleda nema sredine – ili imam vremena u izobilju ili ga nemam „ni za lek“. No da ne dužim suviše  🙂

 

• Kako se osećate danas?

pomalo umorno. I to već danima. Zakidam vreme i na spavanju da ga iskoristim za nešto drugo, te je izgleda,  uz ovu toplotu  i ambroziju, nastupio totalni zamor materijala.

• Opišite neku situaciju kad ste osećali potpuni mir i zadovoljstvo.

Kad su mi deca bila mala, pa se priviju uz mene dok im čitam ili pričam priče. Njihova blizina je delovala tako opustajuće i smirujuće. Bože kako je to bilo davno. Nikada nisam osećala veću smirenost i potpunost nego u tim trenutcima sa njima i uz njih.

• U kojim aktivnostima najviše uživate?

Da vidimo – čitanje, dekupaž, pletenje korpica, joga…..

• Postoji li nešto što vas toliko ljuti da gubite kontrolu?

Retko gubim kontrolu, ali ne volim kada se mladi izruguju starim osobama, ne volim bahatost i samoživost.

• Verujete li u horoskop. Zašto?

Ne. Svaki čovek je svet za sebe i mislim da se ljudi ne mogu uniformisati i ukalupiti sa par rečenica o poslu, zdravlju i ljubavi.

• Da li verujete u anđele i duhovne vodiče? Da li ste čitali nešto o tome?

Verujem da svaki čovek ima jedinstvenu auru i energiju. Čitala sam ponešto o tome.

• Šta biste menjali u svom životu, ako je moguće?

Sebe. neka svoja uverenja i stavove.

• Šta Vas sprečava da to učinite?

Sve manje vremena koje mi je žao da trošim na uzaludne bitke sa vetrenjačama, pogotovo ako ga mogu utrošiti na druge prijatnije stvari.

• Da li ste kupili i pročitali romane našeg blogera Dejana Zlatića? Preporučujem!

Nisam. Ali pratim blog i uživam čitajući ga. U poslednje vreme čitam Jelicu Greganović, i uživam u njenim toplim pričama protkanim humorom.

• Volite li životinje i imate li kućnog ljubimca? Ako imate, napišite par reči o njemu.

Volim životinje. kao mala sam znala da dovlačim kući nadjene mačiće, ptičice ispale iz gnezda, kučiće i stalno dobijala grdnje i ostajala bez njih te sam napokon odustala.

• Slobodno pitanje-šta Vas nisam pitala, a voleli bi da jesam. Pitanje i odgovor molim

kad se setim  – I PITAĆU I ODGOVORIĆU. 

 

Još jednom Hvala Neni3110 na ponudjenom druženju.

Zahvalnost dugujem i Djurdjalili , još jednoj vlasnici lepog bloga, na nominaciji. A evo mojih odgovora na njena pitanja:

1.Da li želiš da probaš neku neobičnu aktivnost (tipa bandži-džamping, skok sa padobranom i sl.) i koju?

Pa badži džamping i skok s padobranomvode mrtvu trku. Volela bih da probam i jedno i drugo a kad se vozim na balerini vrti mi se u glavi dva sata posle (pravi junak , zar ne?)
2.Na šta bi prvo trošio/la novac kada bi dobio/la na lutriji?

Na porodicu, putovanja, putovanja, knjige, putovanja…..
3.Omiljena knjiga i pisac?

Dikens, Perl Bak….Prva omiljena – Čiča Tomina koliba. Teri Pračet naravno 🙂
4.Koji ti je omiljeni praznik, odnosno šta voliš da slaviš?

Dečiji rodjendani i Nova godina.
5.Najgora laž koju si nekom morao/la da kažeš i zašto?

Nisam nikad morala da kažem neku laž. ustanovila sam da je lakše govoriti istinu. lakše se pamti.
6.Da li više voliš komplimente upućene tvom izgledu, intelektu ili karakteru?

U komplimente upućene izgledu ne verujem – imam ogledalo, dosta godina i dosta dobar vid. najviše verujem u komplimente upućene kakrakteru.
7.Sa kojom poznatom ličnosti bi išao/la na večeru? Šta biste jeli?

Sa Jelicom Greganović. Rusku salatu.
8.Koju odluku iz prošlosti bi voleo/la da promeniš?

Da upišem i završim fakultet. Sada bih završila samo neki zanat.
9.Imaš li neku fobiju i koju?

Da neću stići uraditi sve što želim.
10.Ako je neko nepristojan prema tebi, kako reaguješ?

Uglavnom se osmehnem i nastavim dalje.
11.Jedna reč koja te najbolje opisuje!

Kakva bih ja to žena bila kada bih se dala opisati jednom rečju?

 

Moja pitanja su:

1. šta vas motiviše?
2. šta vas demorališe?
3. šta vas opušta?
4. opišite vaš savršen dan!
5. koje mane tolerišete i sebi i drugima, a koje ne?
6. šta vas je danas nasmejalo?
7. šta vas je najviše razljutilo u poslednje vreme?
8. koju ste igru najviše voleli u detinjstvu?
9. čega ste se bojali kao dete?
10. imale li svoju hranu „za utehu“?
11. koliko dugo možete izdržati bez interneta?

a pitanja upućujem na adresu sledećih blogera:

http://blagomogživota.wordpress.com

Homepage

http://ovakojelako.wordpress.com

http://jefimijablog.wordpress.com

http://tashonlash.wordpress.com

pozzzzzzz

 

 

 

 

Powertex ili powerpool andjeo

Nije me bilo jedno vreme, na moju veliku žalost pošto mi nešto omileo ovaj blog (ovo mi dodje  neka vrsta zamene za kućnog ljubimca – jednostavnija verzija – nema čišćenja, nema pranja, tek ponekad hranjenje novim postom). Mada je ovo moje blog ljubimče dobro postilo ovih dana bez postova.

No da ne davim suviše. Pre par nedelja sam kupila powertex – okamenjivač tkanine. Na Pinterestu sam videla neke radove radjene ovom tehnikom i oduševila se. I nisam imala mira dok nisam probala.

Na žalost, ovih dana zbog posla, koji nakon dve godine napokon nadjoh tj dobih, nisam nešto pri vremenu ali….evo nešto napravih.

Pošto nisam previše upućena u ovu tehniku, za one koji su takodje malo upućeni malo objašnjenje – powertex je okamenjivač tkanine. Potapanjem tkanine u ovu tečnost, i potom cedjenjem mogu se oblagati posude, figurice, skulpturice, koje nakon sušenjadobijaju čvrstinu, mogu da se boje akrilnim bojama i otporne su na vodu. Dok je tkanina mokra može se oblikovati, podešavati i nabirati po želji.

Ja sam htela da napravim figuricu. Od dugačkog parčeta žice sam napravila „kostur“. I posle od još jednog kraćeg parčeta dodala krila.

Prvo sam htela da žicu obložim folijom

ali sam odustala. Potom sam napravila malo papirne gline – papier maschea.

Oko krila sam zalepila papir, i počela da oblažem žicu papier mascheom.

Kada se papirna glina osušila sitnom šmirglom sam išmirglala lice.

Našla sam parčiće tkanine koje sam čuvala za „pačvork jastučiće jednog dana – pa makar i kad budem u penziji “ i

isekla ih na trake i kvadratiće. U jednu pliću plastičnu posudu usula sam malo powertexa, stavljala parčiće tkanine u posudu, dobro ih namakala i potom cedila (sa sve gumenim rukavicama) i stavljala na figuricu, kapuljaču, rukave, ogrtač, nabirala i podešavala …Jedino sam krila ostavila nepokrivena.

Nakon sušenja, nabore naglasila sa bronzanom patinom i evo rezultata.

Za prvi put zadovoljna 🙂 mada me ćerka (ljubitelj Teri Pračeta. kao i majka joj) ubedjuje da ovaj moj andjeo više liči na Smrt iz Pračetovih romana nego na andjela – samo mu fali kosački rekvizit.

 

Siva papirna korpica sa drvenim zatvaračem

Evo još jedne korpice nakon dužeg vremena.

Počela sam sa 4×4 rolnice.

Nakon četvrtog reda sam dodala po još jednu rolnicu, i plela oko dve rolnice zajedno.

Kad sam oplela dovoljno za dno, postavila sam kalup i plela oko njega.

Oplela sam do visine kalupa i onda sam prespojila rolnice.

Sve uslikala i kako su mi deca u medjuvremenu „pozajmila“ fotoaparat, usput su  uspeli  da mi izbrišu drugu  polovinu slika pre nego što sam prenela na kompjuter!!!!! Kako!?! ni njima nije jasno. Šta zna dete šta je muka blogerska!!!!!

Kad se nisam frasirala.

Tako da sam naknadno na gotovoj korpici napravila par slikica spajanja rolnica.

Isekla sam 16 jednakih kartona.

Rolnice razdvojila i kartone postavila oko svake druge rolnice i zaheftala.

i prespojila rolnice tako što sam ponovo spajala po dve, otprilike na polovini dužine prethodnog prostora izmedju rolnica.

Nakon toga opet redovno plela, uz postepeno sužavanje prema vrhu. Završeno izgleda ovako

  I što bi rekao Balašević  – tu je već došlo je do potpunog prekida  filma i mogla sam samo da uslikam gotovu korpu.

Isplela sam i poklopac,i rafijom ga povezala na dva mesta sa korpicom.

Odsekla parče grane smokve, ogulila je i probušila rupu. Izlakirala je i provukla kroz nju rafiju – što mi predstavlja zatvarač na korpi. Od dva parčeta rolnice napravila držače za zatvarač. A na poklopcu od jedne rolnice napravila alku kojom se zatvara poklopac.

Napravila sam i  pokretnu ručkicu koju sam obmotala papir mašeom i kad se osušila ofarbala u sličnu boju kao i ono parče smokve i izlakirala.

I od kartona isekla srculence koje sam oblepila štraftastom salvetom i malo ukrasila korpicu da razbijem sivilo.

Od sad pa nadalje fotoaparat je pod ključem.